nocturne-magazine-fughu

8.5/10 – Fughu – 2013 – “Human: The Tales”

Kada budete poslušali “Human”, biće vam sasvim zašto jasno zašto su Dream Theater lično odabrali upravo FUGHU kao svoju predgrupu u Argentini 2008. “Human” je album koji će biti prijatno iznenađenje za sve ljubitelje i uživaoce progressive rock i metal zvuka, jer, iako prepun raznovrsnosti, zapleta i konceptualne priče koja u svim albumima te vrste na određen način zahteva prisutnost i svesnost slušaoca, nije napadan niti naporan.

Činjenica da bend sa sasvim druge strane sveta nazvan po vrsti ribe koja je delikates u istočnoazijskim zemljama, tačnije japanskom nazivu za naduvanu ribu, ne prestaje samo tu da iznenađuje. Osim toga, na japanskom “fugu” takođe znači i prosperitet, pa bi se moglo reći da su kreativni muzičari iz tople Argentine želeli da upravu nju prizovu kada je u pitanju njihov bend.

Verovatno je zamiljivo istaći da je ovo bend koji je 2008. godine bio izabran od samih članova benda Dream Theater kao njihova predgrupa u Argentini. Kada budete poslušali “Human”, biće vam sasvim zašto jasno.

Argentiski FUGHU je svojim drugim, duplim albumom, ponudio sjajan umetnički koncept veoma bogato izvedenog i kvalitetno prezentovnog progressive rock/metal zvuka. Od prethodnog debitantskog albuma „Absence“ prošlo je četiri godine, a sudeći po pričama i činjenicama iz novog albuma „Human“ deluje da je bend vredno radio evoluirajući u zaista impresivan progressive bend.

Iako čvrsto rastući na korenima pomenutog žanra koji su sedamdesetih godina pustili u plodno tlo bendovi poput Emerson, Lake & Palmer i Kansas (jer se uticaj dotičnih na nekim kompozicijama jasno oseća i oživljava sećanja na njihov raskošni opus), Fughu su se ipak otrgli od ustaljenih očekivanja gradeći jasno sopstveni stil ne zazirući da eksperimentišu.

Ovo je svakako album koji će biti prijatno iznenađenje za sve ljubitelje i uživaoce progressive rock i metal zvuka, jer, iako prepun raznovrsnosti, zapleta i konceptualne priče koja u svim albumima te vrste na određen način zahteva prisutnost i svesnost slušaoca, nije napadan niti naporan.  „Human“ vas spontano nagovara da ga slušate iznova, ponovo otkrivajući novine u već čutom, istražujući dubine poruka i težinu reči i same muzike.

„The Human Way“ kojom počinje ova kompleksna muzička saga odmah odaje utisak težine obećavajući zrelost muzičkog iskaza. Negujući toplinu starih primesa, novih ekstravagantnosti i sopstvene umetničke harizmatičnosti, Fughuse ljuljaju od žestine do nežnosti, od svih kontoverznih ljudiskih osećanja i osobina koje ljudsko biće zapravo i čine čovekom. „Dry Fountain“ svojom umirujućom atmosferom može lako da vas uvede u spokoj i sigurno je jedna od najupečatljivijih pesama sa albuma. „Mayhem“, poslednja pesma na prvom delu albuma „Human“ koji nosi naziv „Tales“ je kompleksno umetničko ostvarenje koje kroz svojih osam minuta trajanja nudi obilato klackanje prepozatljivih lajt motiva klasičnog progressive metal zvuka i raskošni gitarski solo odsviran od strane Jeff-a Kollman-a.

Drugi deo albuma „Human“ je nazvan „Facts“ i njega prožima nešto letargičnija, melanholičnija atmosfera ispunjena akustičnim deonicama i ekpresivnim delikatnim oscilacijama iz te mirnoće u bunt i buđenje iz sna i zabluda datih u neistinitim pričama o čoveku. Ovde su date egzaktne stvari o ljudskoj prirodi opisane živopisno muzikom.

„Void“ spontano uvodi u dosta mračnije i dramatičnije vode koje će vas lako prevariti da zaronite u dubine koje ne poznajete. „Quirk of Fate“ sa gotičnim prizvukom  samo potvrđuje silinu magle koja se spustila nad živopisnom pričom kroz koju nas Fughu vodi. Damian Wilson, glas bendova ThresholdHeadspace je gostovao na njoj. „The Play“ je romantično omamljujuća i lepa, ali odmah nakon njenog kratkog šarma „Climb“ vraća dinamičnost. Posebno je zanimljiva pesma na nemačkom jeziku “Vater”.  „The Facts“ je numera koja dirljivo zaokružuje celinu priče i zaustavlja putovanje.

Dinamično, impresivno i mudro kreativno, „Human“ će vas podsetiti na sve omiljene čari progressive muzike, bila ona rock ili metal, zavodeći vas da ga ponovo pustite i krenete na putovanje kroz sfere ljudskog postojanja.

Autor: Milica Marić | Nocturne Magazine